Oznaka: Tanja Bakić

TANJA BAKIĆ: ČESTO SANJAM OVAJ ISTI SAN

Posted on Posted in PoezijaTagged
Tanja Bakić

Često sanjam ovaj isti san

sanjam kako lebdim
iznad crnog okeana
i osluškujem talase
koji me dozivaju

najednom padam
po ružičastoj izmaglici
koja me nosi do Sijetla,
i uvodi u crvenu kuću
Džimija Hendriksa,
a on mi govori da je
indijanac
iz plemena Hopi
koji istražuje
kosmičke tajne

i ta crvena kuća
polako se pretvara u žutu,
primajući sve veći broj gostiju,
koji se miješaju i prave gužvu,
i svi zajedno sviramo
i pjevamo Riders on the Storm

odakle nas nervozni šerif
nasilno izbacuje vani,
govoreći kako smo
nešto pobrkali
i da je rokenrol prestao
da postoji tog
osmog decembra
hiljadu devesto osamdesete
kad je ubijen Džon Lenon

Paklena pomorandža

tvoj sensorni um
poput laserskog zraka
iscrtava crne kolutove
po mojim dojkama

paklena sam pomorandža

budim se u zoru
i s prozora gledam
bijele leptire u Hajd parku

ja sam
tvoja 3D ljubavnica
u pustinji-zemlji
čembala i maslačka

Space Oddity

Miki Maus
i proteinske pilule
lica kao na fotkama
Džereda Mankovica

dok ih gleda
osjeća se poput
kosmonauta koji
napušta kapsulu

ulazi u vakuum
i pravi crtež
čovjeka s
raznobojnim očima






Tanja Bakić je pjesnikinja, prevodilac i autorka muzičkih biografija. Prvu knjigu poezije objavila je u petnaestoj godini života. Među časopisima u kojima su zastupljeni njeni stihovi, izdvajaju se: Words Without Borders, Modern Literature, Rochford Street Review, Bosphorous Review of Books, Recours au Poème, Isla Negra, Trafika Europe, Live Encounters, Poem Hunter, New Responsibility. Među brojnim antologijama u kojima su uvršteni njeni stihovi, izdvajaju se Voix de la Méditeranée (Éditions La passe du vent, 2012), World Haiku 2016 (Tokyo: World Haiku Association, 2016), Capitals (New Delhi: Bloomsbury, 2017) iArbolarium: Antologia poetica de los cinco continentes (Bogota, 2019). Djelovi njene doktorske disertacije o Vilijamu Blejku objavljeni su kao poglavlje u naučnoj monografiji William Blake in Europe (London: Bloomsbury, eds Morton Paley and Sibylle Erle), te i u vodećem globalnom naučnom časopisu iz oblastu studija o Blejku –Blake: An illustrated Quarterly (Rochester University, NY, ed. Morris Eaves). Dobitnica je nacionalne stipendije Ministarstva nauke Crne Gore za izvrsnost, te i nagrade Srednjoevropske inicijative za književnost, stipendije britanske Asocijacije za istraživanja u modernoj humanistici, rezidencije Internacionalne kuće autora u Gracu (Austrija), stipendije Foruma slovenskih kultura, Cankarjeve rezidencije u Ljubljani, Traduki rezidencija za gradove Tirana i Novo mesto, a rezidencijalno je takođe boravila i u Pragu, te i u drugim evropskim gradovima. Dva puta je po izboru međunarodnog Žirija istoričara umjetnosti bila izabrana za predstavnika Crne Gore na Bijenalu umjetnika Evrope i Mediterana (Ankora 2013. i Milano 2015). Dva puta je bila pozvana govornica na skupu o Vilijamu Blejku u galeriji Tate Britain (Tejt Britan) u Londonu. Od njenih objavljenih knjiga prevoda, izdvajaju se Don Paterson Lako prizemljenje (Bijelo Polje: JU RVP, 2018) i Rabindranat Tagore Gladno kamenje i druge priče (Cetinje i Sarajevo: OKF i Buybook, 2014).

	





			
				


	

		
FESTIVAL ONE: TANJA BAKIĆ
	


		

		Posted on 		Posted in PoezijaTagged , 	

	
	

		

Tanja Bakić









Zajedno smo zaplakali





Zajedno smo zaplakali
U tim sitnim satima noći
Dok napolju čuli su se zvuci
Ljudi koji izlaze sa stanice
Rektor strit metroa
I dok zora kucala je na vratima
Tvog stana u Menhetnu
U ulici koja je gledala
Na Bateri park
I njujoršku luku.
Zajedno smo zaplakali.
Prvo ja, a onda ti.





I ti su trenuci našeg
Zajedničkog plača
Koji je nastao
Iz sasvim različitih razloga
I kod tebe i kod mene
Trajali minutima,
A kao da potrajali su
Jednu novu vječnost,
O kojoj nismo znali ništa
Sem da smo u njoj,
I sem da mi više nismo bili mi,
Već neke druge dvije persone
Koje se tek upoznaju
U nekom tamo prostoru
između jave i sna,
I razgovaraju ili se možda
Gledaju i šute.





O toj vječnosti
Nismo znali ništa
Sem da u njoj očigledno stojimo
Nepomično i osluškujemo
Zvuke našeg zajedničkog plača
Koji činio se kao daleki odjek
Nečega što ne
Razumijemo
Ili možda razumijemo,
Ali se pretvaramo
Da o tome ne znamo ništa.





Možda smo mogli i znati
Da nešto nije u redu
Onog dana kad pošli smo
U Central park
Na vožnju čamcima
I kad nailazili smo na
Bezbroj mostića
Na našem putu po jezeru,
I kad napravila se
Nepromočiva tišina
Između tebe i mene,
I ja te pitala: „Da li je
Sve u redu?“, a ti mi rekao
Da jeste i pogled
Oborio u stranu.
Možda smo mogli i znati
Da nešto nije u redu
One noći kad ušli smo
U pokvareni voz sabveja
U Grand Centralu
I kad rekla sam ti na sav glas:
„Nije pokvaren samo voz,
Pokvareno nam je sve“,
A ti mi odgovorio:
„I meni se čini da si u pravu“.
……………………..
Iznenada muk između nas.
……………………..





Sve se zaustavilo
Čini mi se čak i to vrijeme.
Odjednom nije bilo ničeg,
Pa čak ni našeg plača,
Pa čak ni naših zajedničkih suza
Koje godinama unazad
Čuvali smo kako ti, tako i ja
Neraspakovane u prašnjavim kutijama
Života, ljubavi, čežnji, očaja.
Odjednom smo se iz plača
Vratili u šutnju
Istu onu nepromočivu koju
Danima prije osjetili smo na jezeru
U Central parku.





Ne želim sada da govorim.
Ne želim ni tvoje riječi da slušam.
Uzmi me za ruku i zagrli.
Povedi me u tvoj omiljeni
Gramersi teatar.
Sve će opet biti u redu.















Tanja Bakić je pjesnikinja, prevodilac, autorka muzičkih biografija. Živi u Podgorici. Objavila je četiri knjige poezije, koje su dobile visoke ocjene kritike, uvrštavane u razne međunarodne antologije, prevođene na više stranih jezika i predstavljane na internacionalnim festivalima i umjetničkim bijenalima. Na doktorskim je studijama iz oblasti engleske književnosti. Bila je govornica na skupu o Vilijamu Blejku u prestižnoj Tejt Britan galeriji u Londonu. Autorka je i poglavlja u monografiji William Blake in Europe (2019)izdavača Bloomsbury. Dobitnica je raznih književnih stipendija, poput Srednjoevropske inicijative za književnost, Internacionalne kuće autora u Gracu, Cankarjeve rezidencije za pisce u Ljubljani, Traduki stipendije u Novom mestu i Tirani, i ostalih.  Njena posljednja knjiga prevoda poezije je Landing Light (Lako prizemljenje) Dona Patersona, za koju je autor dobio prestižne britanske nagrade Eliot i Whitbread.





Priredila Rebeka Čilović