Oznaka: Poetska noć u Velestovu

POETSKA NOĆ U VELESTOVU 2020: ĐOKO ZDRAVESKI

Posted on Posted in PoezijaTagged ,
Đoko Zdraveski (Fotografija Tome Ljušev)

veza

veza je kad si vezan.
kad se obećaš.
kad postaviš jasna
pravila igre.
pa kad krenu prekršaji,
lične greške,
slobodna bacanja
sa crte. kroz prozor.
kad krenu ljutnje,
tutnje, prebacivanja,
pa nogom u krevet,
pa dranja, pa nagli smiraji,
pa skupiš se,
ukoturiš se, zagrliš sebe,
pa ćutiš dok veza ne prođe.
i tada kreneš iz početka
da voliš,
jer do tada
zapravo
i nisi.






Đoko Zdraveski (Skoplje, 1985) diplomirao i magistrirao na Filološkom fakultetu „Blaže Koneski“ u Skoplju. Radio osam godina kao lektor za makedonski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Nišu, trenutno radi kao bibliotekar na Katedri za makedonski jezik i južnoslovenske jezike na Filološkom fakultetu u Skoplju. Objavio je četiri knjige poezije: Palindrom sa dva n (2010), Kućica za ptice selice (2013), Ljubavina (2016) i Dedikar Ikaral (2017), te knjigu kratkih priča Duži stvarnosti (2019).

	





			
				


	

		
POETSKA NOĆ U VELESTOVU 2020: PAVLINA ATANASOVA
	


		

		Posted on 		Posted in PoezijaTagged , 	

	
	

		

Pavlina Atanasova (Fotografija Tome Ljušev)









LIŠĆE I DUŠE





Držim se za granu
Tako snažno da moj pad menja godišnja doba





Tako krhko
da bi me vetar mogao odvojiti.





Sa makedonskog preveo Đorđe Jovanović










Pavlina Atanasova (Štip, 1993) diplomirala je na Ekonomskom fakultetu Univerzitet “Goce Delčev” u Štipu. Piše poeziju i kratke priče. Zastupljena je u izboru poezije “Metrički karavan” za 2019. godinu u izdanju Biblioteke “Goce Delčev” – Đevđelija. Njene pesme i priče objavljene su u nekoliko periodičnih časopisa. “Veliki zagrljaj” je njena prva zbirka poezije.

	





			
				


	

		
POETSKA NOĆ U VELESTOVU 2020: BILJANA STOJANOVSKA
	


		

		Posted on 		Posted in PoezijaTagged 	

	
	

		

Biljana Stojanovska (Fotografija Tome Ljušev)









9.





Moja ljubav je večeras daleko.
Ja sam samo došla da se napijem
i da ne mislim o stanu koji se raspada.
O snovima sa dva lica.
Kada gubiš nekog samo što si ga našao.
Kada tražeći detinjstvo pronalaziš starost.
Kada ruku pružaš k nebu
a more ti zapljuskuje stopala
kao da te umiljato zove da uđeš
i da se udaviš.





Sa makedonskog prevela Valentina Baktijarević















Biljana Stojanovska (Skopje, 1984), diplomirala je makedonsku književnost i južnoslovenske književnosti na Filološkom fakultetu “Blaže Koneski” u Skoplju. Autorica je zbirki stihova Reči nemaju značenje (2015, Antolog) i Stan koji se raspada (2018, Galikul) za koju je dobila nagradu Todor Čalovski za 2017. godinu a bila je i u najužoj konkurenciji za nagradu “Braća Miladinovci” koju dodeljuju Struške večeri poezije. Njena poezija je prevedena na engleski, kineski, srpski i slovenski jezik, a zastupljena je u više antologija i makedonskih časopisa za književnost. Radi kao novinarka.

	





			
				


	

		
POETSKA NOĆ U VELESTOVU 2020: VLADIMIR MARTINOVSKI
	


		

		Posted on 		Posted in PoezijaTagged , 	

	
	

		

Vladimir Martinovski (Fotografija Tome Ljušev)









MUZEJ SOLI





U muzeju soli ne pričaju
se neslane šale.
Iskazi se ne začinjavaju





nepotrebnim pridevima.
Hrana se se dosoljava
a znoj se ne odsoljava.





Nema izloženih skulptura
od grudvi soli, niti grupnih
portreta kristala.





U muzeju soli more
je gost kao svako od nas, koji,
ranije ili kasnije, isparava.





Prevod s makedonskog: Duško Novaković










Vladimir Martinovski (Skoplje, 1974) pesnik je, pripovedač, esejist, književni teoretičar i prevodilac. Radi kao redovni profesor na Katedri za opštu i komparativnu književnost, na Filološkom fakultetu „Blaže Koneski“ Univerziteta “Sveti Ćiril i Metodije” u Skoplju. Objavio je desetak pesničkih knjiga: Morski mjesec (2003), Skrivene pjesme (2005), I voda i zemja i vatra i vazduh (2006), Kvartete (2010), Požuri i sačekaj (2011), Pre i nakon plesa (2012), Prava voda (2014),Unutrašnje planine (2016), Sanjane i budne pjesme (2017), 101 sonet od jednog čudnog proljeća (2020) kao i tri knjige haibuna: Eho od valova (2009), Mačka u magli (2016) i Nebo bez zvezde (2016). Objavio je i desetak knjiga studija i eseja. Pesme su mu prevedene na dvadesetak jezika. Dobio je nekoliko književnih nagrada: „Braća Miladinovci“ (za poeziju), „Nova Makedonija“ (za kratke priče) i „Dimitar Mitrev“ (za književnu kritiku).

	





			
				


	

		
POETSKA NOĆ U VELESTOVU 2020: ZORAN ANČEVSKI
	


		

		Posted on 		Posted in PoezijaTagged , 	

	
	

		

Zoran Ančevski (Fotografija Tome Ljušev)









JUTRO 1









kako da vas ubedim





da





                                                            Vreme je





da se pogledamo iznutra





da imenujemo sve prazne vene





I najmanje pukotine





I kažemo





                                                            Vreme je





da putevima





stare istine vratimo





da bismo opet kroz vreme putovali





da viknemo 





Dosta je





nek ptice





prazne kljunove bace





Vreme je





da se s kraja ćutke krene





da ruke





svu težinu jutra izdrže   





                                             









                            





prevod Risto Vasilevski















Zoran Ančevski je pesnik, esejist, književni prevodilac i profesor anglo-američke književnosti. Do sada je objavio zbirke poezije Putovanje sa slomljenim slikama (1984), Strategija poraza (1994),  Linija otpora (1998), Prevod mrtvih (2000),  Divlji mir (2004),  Istorija vetra (2009), Nebeska pantomima (2018) kao i obimnu stidiju O tradiciji (2007). Autor je i urednik velikog broja poetskih antologija, izbora i proznih dela vrhunskih svetskih autora na makedonskom jeziku, a skoro da ne postoji ni jedan značajniji makedonski autor kojeg nije preveo na engleski jezik. Za svoje stvaralaštvo dobio je nagrade Studentska reč, za najbolju debitantsku knjigu (1985), prestižne međunarodne nagrade za poeziju Đakomo Leopardi (Rekanati, Italija, 2004) i Braća Miladinovci (2018). Član je DPM i Makedonskog PEN centra, čiji sekretar je bio u dva navrata i čiji je sadašnji predsednik. Od 2003. do 2007. bio je i predsednik UO Struških večeri poezije, a sada je član umetničkog saveta.