Reč po reč

Sada ćemo ućutati
sve lepe reči između nas,
učinićemo nemim svedocima
svemu što smo hteli reći.
Gajićemo poglede ljutnje
i poglede pune tupavosti,
prolazićemo jedno pored drugog
sa zimom i daljinom između nas,
odnećemo lepe reči
u vreme tiho, suvo i pusto,
kada još uvek nisu bile izmišljene.
Kada jedan od nas nestane
sve će se reči između nas
naređati u kolonu,
i reč po reč,
beskorisno, besciljno, lutaće,
padaće u bezdan neiskazanog,
tamo gde je kasno štogod da se kaže.

 
Vreme svega i ničega

Ovog jutra u tišini sedimo
ja, rupica na pidžami
i ova crna rupa u šolji,
koju polako ispijam…
Pitam se gde je svet,
i mačka pored mene se snažno isteže,
njeno optegnuto, jedro telo,
izbacuje munje koje sobi vraćaju puls…
Pitam se kako je roditi se u tišini,
kako je da plač od prvog daha
raspuca nebo,
i ponovo utihneš u muk…
Kako je probuditi se u vremenu
odloženog življenja,
sahrana bez ljudi,
svadbi bez muzike,
ljubavi bez dodira,
uspomena bez senki i zvezda…

I budiš se, okrećeš se oko sebe,
i čekaš da neko drugi pukne prstima,
da sve restartuje.

 
Čovek treba da zna svoje vreme

Čovek treba da zna kada da pobesni.
Časovnik na ruci pokazuje koliko kasniš,
čajnik pišti, podeli ti um, poremeti te,
pogledaš kroz prozor, vreme je napolju do umereno isto,
daleko su ti koje volimo, između nas smo mi sami,
daleko je dodir i dah drugog,
iza sedam brda i sedam mora
šapuću sećanja, postaješ kuća opsednuta duhovima.

Časovnik opet plete kazaljke,
čajnik skače i pišti,
vreme grmi, tutnji i odlazi
ti stojiš, postaješ sidro koje te drži.

Čovek treba da zna kada da pobesni,
čovek treba da ume sebe da napusti.

Prevod sa makedonskog: Đoko Zdraveski
Redakcija: Valentina Baktijarević

Mart makedonskih pjesnikinja priredila Snežana Stojčevska

D. A. Lori (Dolores Atanasova-Lori) je rođena 24.10.1974. u Nemačkoj. Rano detinjstvo provodi u Nemačkoj, pa se sa porodicom seli u Ohrid, gde provodi ostatak detinjstva i srednjoškolske dane. U 1993. seli se u Skoplje gde studira engleski jezik i književnost. Od tada živi u Skoplju, gde radi kao profesor engleskog jezika. Objavila je četiri knjige poezije: „Buđenje u trećem licu jednine“ (Blesok, 2014), „S vetrom pod ruku“ (Antolog, 2016), „Nebo u kavezu“ (samizdat, 2019), koja je ušla u uži izbor za nagradu „Braća Miladinovci“ na Struškim večerima poezije, te „Doći će talas“ (2020, Galikul), za koju je dobila nagradu „Todor Čalovski“ za 2019. godinu. Njena poezija je prevedena na nemački, engleski, hrvatski, talijanski, srpski i španski jezik.