Lični zemljotres

Napukneš, krene lava iz utrobe
izlaziš na svetlost, vrišti zemlja, vrišti nebo
kriju se i gube tačke istine dok sve tone u strah i nesvesnost
pomeriće se ploča
od zemlje
od grobnice
od gramofona
Nastavi da pevaš,
da umireš
da rađaš
nastavi da pevaš
da umireš
da rađaš.
Ti si pesma. Ne zaboravljaj
smestićeš se u reči i poj
i samo tako
iz kože i kostiju oslobodiće se gnev tvoj.

 
On

Seo me je do sebe
i rekao mi da zažmurim
i da ću samo tako moći da vidim
Šta to tako boli
Kada čovek umire sam u sebi
I iz tame baca baklje
I gori pustinje i potapa mora
I prati sve umorne vojskovođe
Krvavim kopljima i precrtanim mapama na nebu.
„Ne uživam u ovakvim razgovorima“, rekla sam mu.
A on se je samo nasmejao
I ugasio sveću.

 
Rodiće se čovek
daće mu ime
zakovaće ga nekakvim odrednicama
geografskim
brojčanim
reći će mu – veruj u ovo
ne veruj u ono
mrzi svakoga ko nije kao ti
voli bližnjega svoga
Rodiće se
i umreće, čekajući
neko novo nebo
bezgranično toplo
kao prvi zagrljaj
Majke Zemlje

Rodićeš se i teraćeš
biciklu
kola
probleme
prve zube i poslednje pelene
sanjaš sebe
da si mogao da budeš bolji od ovoga
a opet nisi platio ratu od kredita
sanjaš u paru
a na vratima ti stoiji tablica sa jednim prezimenom
miruješ a talasi te nose
toneš u pobude
i zablude

Rodiće se čovek
i pre nego što oseti da treba da živi
umreće
ostavljajući saksije sa cvećem
nepolivene
duše koje voli
nezasađene
zvezde koje je gledao
postiđene

Zato:
Živi.

Prevod sa makedonskog: Đoko Zdraveski
Redakcija: Valentina Baktijarević

Mart makedonskih pjesnikinja priredila Snežana Stojčevska

Ana Golejška Džikova je rođena 8.8.1987. u Skoplju. Diplomirala je na Katedri za opštu i komparativnu književnost, (ne)slučajan pesnik, zaljubljenik u performans, u grad i u uživanja po gradu. Socijalni aktivista sa iskustvom u nevladinom sektoru. Radila je sa decom i sa omladincima na projektima iz različitih oblasti. Više godina je deo priče Retvitni obrok, neformalna inicijativa koja pokušava da promoviše svest o nepotrebnom bacanju hrane i stvaranju viška otpada. Oscilira na književnoj sceni, često kao interpretator stihova, svojih i tuđih. Nastupala je na nekoliko poetskih festivala u Makedoniji i u regionu, njena poezija je objavljivana u više antologija makedonske poezije i u više stranih i domaćih književnih časopisa. Objavila je dve knjige poezije: „Ljubav na ulici“ (Kultura, 2013) i „Napisani dom“ (Antolog, 2018). Objavila je i tri slikovnice za decu: „Vesela zgrada“ (2019, Ars Lamina) u saradnji sa ilustratorom Draš, te „Lisica pletilica“ (Art i art-studio Batev, 2020) i „Hlebić koji raste“ (Art i art-studio Batev, 2020) u saradnji sa ilustratorkom Ivanka NiBa. Bila je vitalni deo književnih čitanja „Astalne projekcije“, koje je zajedno sa Đokom Zdraveskim organizovala u kafeu „Menada“ u Skoplju od 2014. do 2018. godine. Živi i radi u Skoplju.