1.
Pitala sam oca u snu
kako smo uspeli da se toliko udaljimo.
Nije mi odgovorio, samo mi je poklonio cveće
i oštro me je prekorio da odavno već nisam
nahranila ribe.
Rekla sam mu da imam akvarijum, ali ne i ribe.
I otrčala sam kući da proverim.
I bilo je ribe u akvarijumu,
velike, koja je rasla od gladi.
Izvirila je polovinom tela iz vode
i otvarala je usta čekajući hranu.
Nahranila sam je i ona se odmah porodila.
Pun akvarijum malih ribica.
Potom sam otrčala u drugu kuću,
u onu u kojoj ne živim,
i tamo sam u vazi ostavila cveće
jer mi se nije dopadalo.
(Ne zna ni kakvo cveće volim,
mislila sam dok sam ga stavljala u posudu sa vodom.)
Nije strašno, kuća mi je blizu.
Kad god poželim, mogu da pretrčim
i da gledam kako cveće polako vene.

 
3.
Da sam jednom bar čula istinu.
Da sam jednom lupila pesnicom o sto,
pa da se on zatrese i da podskokne
kao novčić bez vrednosti.
Duhovno unazađenje smatra se napretkom.
Klimanje glavom saglasnošću.
Gledanje u oči šizofrenijom.
Mala nepažnja je mogućnost za zločin.
Stisak ruke uliva strah.
Kosmička pravda stavljena je na podsmeh.

Zveckaju bezvredni novčići u džepu
dok vozim biciklu nasred ulice.
Prave simfoniju bez kompozicije.

 
18.
Često sam svesna u trenucima dok padam u san.
Polumutne glave koračam po rubu
između sna i jave.
U tim trenucima znam šta se tačno događa u želucu,
koju kompoziciju sviraju pluća,
koju molitvu govori desna petica gornje vilice.
Čujem kako mi rastu nokti i kosa,
stopala su mi poluzgrčena od umora,
a um kao da igra lastiš,
pa podskakuje te sa jedne,
te sa druge strane ruba (ne)svesnog.

Telo mi je produžena misao.

Prevod sa makedonskog: Đoko Zdraveski
Redakcija: Valentina Baktijarević

Mart makedonskih pjesnikinja priredila Snežana Stojčevska

Biljana Stojanovska je rođena 1984. godine u Skoplju. Diplomirala je na Filološkom fakultetu „Blaže Koneski“ u Skoplju na Katedri za makedonsku književnost i južnoslovenske književnosti. Objavila je dve knjige poezije: „Reči nemaju značenje“ (Antolog, 2015) i „Stan koji se raspada“ (Galikul, 2018), za koju je dobila književnu nagradu „Todor Čalovski“ za 2017. godinu. Knjiga „Stan koji se raspada“ je ušla u uži izbor za nagradu „Braća Miladinovci“, koju dodeljuju Struške večeri poezije. Njena poezija je prevedena na engleski, nemački, kineski, srpski i slovenački jezik, a zastupljena je u više makedonskih književnih časopisa i antologija. Biljana Stojanovska radi kao novinar.