SERHIJ ZLJUČIJ: KOMŠIJE

Serhij Zljučij

KOMŠIJE

od dvojice komšija
jedan
onaj koji je stariji
zagledao je ženu
onog
koji je mlađi
koji je zagledao
kćeri onog
koji je stariji

o žene –
one gledaju u svoje nebo

* * *

podelivši snove ravnopravno
na sve
pod svetlom mesečevim
pod svetlom mirisnim
svake noći
svojom senkom pada pred noge
poslednje kolibe krstolikog prozora
nemi
sirovi
dođoš neboder

titra u njemu
nečije besano srce
poput plamička lampe
što u tami vremena stremi
porodicu da okupi

ali spava ona
spava
u podzemnom neboderu
a koliba nad njim
toči pesmu samoće

***

pročitaj Sveto Pismo
vrapcima
sa belih-belih stranica
sneg oduvaj

i sve dok se
ruke
lednik besmrtnosti držeći
sasvim ne ukoče
nesvesno ispuštaj
reči iz usta večite duše

zatim ipak dohvati
iz mraka džepova pismo
pismo preprženog
suncokretovog semena
i razbacaj ga
– pregršt po pregršt –
u knjizi knjiga zime

i natečene ptice
sjatiće se
tražeći toplu reč
za vrapčije psalme

Sa ukrajinskog preveo: Jaroslav Кombilj





Serhij Zljučij (1953) ukrajinski je pesnik, publicista i prevodilac. Objavio je dve zbirke pesama: “Belo vreme” (1999) i “Bakarni lavovi” (2013), kao i dve knjige prevoda: “Jezikom dece” (2000) Josipa Brodskog i “Nebo tek rođenih” (2011) Česlava Miloša. Pesme je pisao na ruskom i ukrajinskom jeziku. Veći broj njegovih pesama ušao je u antologije i almanahe. Objavljuje u mnogim književnim časopisima. Prevodi sa poljskog jezika. Urednik je časopisa “Sičeslav”. Dobitnik je književne nagrade “I. Sokuljskij”. Član je Nacionalnog udruženja ukrajinskih pisaca.

VASILJ HOLOBORODJKO: ZEMLJA SUNCOKRETA

Vasilj Holoborodjko

***

Vo vremja ono, kad sam se mučio nad pitanjem:
zašto kruška ima oblik kruške,
a jabuka – oblik jabuke,
čuo sam kako s one strane zida vode konja –
njegov ravnomeran topot kopita,
sličan otkucajima časovnika,
i struganje cipela konjovodca,
koji je, narušavajući ritam kopita,
kašljucao – verovatno je pušio krdžu.
Nisam znao šta se tamo sprema:
možda hoće da zakolju konja,
a možda hoće na njemu da ukradu tuđu ženu,
ili samo da odu u šumu po drva,
ali taj hod konja je bio dug i dosadan,
kao časovnik,
pa sam pomislio: da to sat ne otkucava
iza zida?
A onda sam shvatio,
zašto kruška ima oblik kruške,
a jabuka – oblik jabuke.

***

A taj avion, što leti u zemlju suncokreta,
neće prizemljiti, jer tamo nema aerodroma,
a moja priča da taj avion,
kao roda, može sesti na kuću,
ili, kao ševa, da se spusti u polje,
ili, kao pčela, da sleti na suncokret,
besmislena je, kao moje samosmirivanje.

***

Trgom je šetalo nekoliko
spomenika neznanom vojniku.
Oni su živo o nečem razgovarali,
pušili i bacali poglede na prolaznike –
očekujući da će svakog časa naići oni
koji su ih čekali da se vrate iz rata.
Ali svi su oni ili pomrli,
ili su ih odavno zaboravili.
Otac svo vreme oseća krivicu
što on nije poginuo, već njegov drug sa Dona,
ali na trg ni on nije došao.

***

Slepi padaju u jame svojih očiju.

Slikari slikaju na platnu ramove,
po njima slikaju opet ramove,
iza njih mrtvog konja na belom polju.

Širi se prezir prema pripitomljenim životinjama:
deca za repić love bele zveri
i ispijaju njihovo mleko.

Zidovi rastu,
i ja više neću uspeti
da vratim u gnezdo ispale lastavice.

***

Onda nek umre reč,
nek se zaboravi sve rečeno i napisano.
Nek zaćute radio i zvučnici,
i prestanu da izlaze organi laži – novine,
i izgore biblioteke – ta groblja
osušenih reči leptira.

Tada će u šumi pasti sneg
i čovek će poći ususret čoveku
i ptica, koja živi u beloj šumi,
staviće jedno krilo na jednnog,
a drugo na drugog,
i procvrkutaće.
I to je kao blaga vest.

***

U žutom klasju
žive ptice žutih krila
kojih nema ni u jedne ptice

Dunuće vetar
ptice će poželeti da polete
dićiće se svo polje i poleteti

Da bih čuo žute pesme
napraviću kavez
i staviti tamo jednu pticu

Polje će poleteti
svo neću uloviti
jednoj ptici je tužno u samoći

Sa ukrajinskog preveo Jaroslav Kombilj





Vasilj Holoborodjko (1945) je  pesnik. U Ukrajini je objavio petnaestak zbirki pesama. U SAD mu je štampana jedna zbirka pesama na ukrajinskom. Prevođen je na francuski, poljski, nemački, engleski, rumunski, hrvatski, portugalski, španski, srpski, estonski, litvanski, letonski, švedski i ruski. U Jugoslaviji je objavljena antologija svetske poezije Od Rabindranta Tagore do Vasilja Holoborodjka. Takođe su objavljene zbirke njegovih pesama: u Brazilu 1991, na portugalskom, u Кanadi 1991, na engleskom, i u Poljskoj 1995.