SKADAR

Pravili smo dete od peska.
Pesak je nastao od kamena.
Kamen ne postoji bez mora.
U mašti začeta
neophodnost roditelja
nema uzor.

Noć je opšte mesto.
Dan oboleo od zidanja.
Jednom započeta, zidanica se nastavila
u obrušavanju.
Samo je naša ljubav mogla da izađe na kraj
s pitanjem uporišta.

Pesak je pohrlio pesku.
Postali smo
od sna o stvaranju
nedeljiva imenica.

Baš kao ova barka ili boca ili zatureni ključ,
kao ispušteni glas žene koji grabi
mladunče u trku,
uvek drugačiji zalazak sunca,
uvek drugačiji izlazak sunca,
mi smo
usvojenici pejzaža
i zrno ponosa
Majstora Promene.

(iz DVADESET PESAMA O LJUBAVI I JEDNA LJUBAVNA, 2003, RAD, Beograd)

ŽIVOT I ZDRAVLJE

Neko se rodi svoj
I to je neizlečivo.
Ona u zemlji koju je snašlo
Da bude opomena poreskim obveznicima
U zemljama neodoljivim za emigrante
O zlu komunizma na kojem počiva
Idila Zapada.

Na toj strani se moralo
Biti nesrećan.
Svaka majka je dojila baksuza.
Očevi su hapsili očeve
U ime socijalne pravde
Jednakosti u alkoholu, seksa kao saradnika
Tajne policije i prava na izbor
Između omče i skoka kroz prozor
Iz nekog razloga uvek zatvorenog.
Ili upravo zbog spektakla pada stakla?

Na toj strani deca su se rađala kao mudraci
U skloništima
Poezije, sporta, zabranjenih ljubavnih balada
O zvezdanim noćima i zvucima tišine
Rizikujući da zbog slike negativnog primera
Iskuse popravni dom
Ili pak odlazak na daleki front gde bi pucala
Na decu jednako
Osuđenu podelom sveta
Socijalnom pravdom.

Mala Martina je sama odabrala prezime
Očuha Navratilova čim je izgovorio reči spasa:
Bekhend i forhend.
Tako se zvala njena ljubav
I onda kada bi je čitav svet
Nazivao pobedama najbolje teniserke ever
U istoriji
Znala je od malena
Da istinitije od imenâ
Postoje retki od ljubavi
I svi ostali.

Na drugoj strani, začudo, ništa manje
Usamljenosti onih koji umeju da vole.

Kupila je lični prostor zarad počinka.
Ne Svetinju Izolacije gde se puca na uljeza,
Već kako bi u toj kući na miru volela
Narandžasti zalazak sunca,
San dečjih igrica i bivšu jednu sobu o praznicima,
Tišinu jutra boje leda,
Zelenu travu novog doma svežu
Od povika Indijanaca golih u sedlu
Koji ni mrtvi ne napuštaju svoju zemlju,
Jednu ženu, ako je moguće zauvek
I pse beskućne čiji njuh nepogrešivo
Prati granicu koliko treba kilometara ili milja
Do tla ljubavnog.

Danas je prvi decembar njenog novog života.
Slavi ga usponom na Kilimandžaro
U rečenici: Hoću da živim, hoću da volim!

Da nije teške bolesti, možda, ni sama ne zna,
Niko to ne zna
Može li se uistinu spoznati življenje.
Zdravlje je tajna ove planete
Još pre uranijuma, oslobođenih aditiva
U flašicama za bebe, starija od postanja.

Otuda planinski vrh, možda, ne zna ni sama,
Osim da je suština uspeća
Primanje nagrade pejzaža, spoticanje o kamen, pad, smeh
Krezubog vodiča, novi ukus čaja,
Nežnost u toplim očima životinja koje bez ideala
Jednakosti, pravde ili kapitala
Pružaju najviše mleka i kada je ispaša skromna

U strmoj niziji, tamo gde niko ne poželi golet
Buduće visine niti teži boljem
Gde već je dobro
Bez osvojenog kraja.

(iz ŠEN, 2011, Mali Nemo, Pančevo)

Juni srpskih pjesnikinja priredila je Ana Marija Grbić.

Marija Knežević je rođena u Beogradu, 1963. godine. Diplomirala je na grupi za Opštu književnost i teoriju književnosti, Filološkog fakulteta u Beogradu, magistrirala na Državnom univerzitetu Mičigen (Michigan State University, USA) na grupi za Komparativnu književnost. Objavila je sledeće knjige: Hrana za pse (roman u kratkim pričama, Matica srpska, Novi Sad, 1989), Elegijski saveti Juliji (poezija, BIGZ, Beograd, 1994), Stvari za ličnu upotrebu (poezija, Prosveta, Beograd, 1994), Doba Salome (poezija, Prosveta, Beograd, 1996), Moje drugo ti (poezija, Vajat, Beograd, 2001), Querida (elektronska prepiska sa Anikom Krstić iz bombardovanog Beograda, Vajat, Beograd, 2001), Dvadeset pesama o ljubavi i jedna ljubavna (poezija, RAD, Beograd, 2003), Knjiga o nedostajanju (eseji, Nezavisna izdanja Slobodana Mašića, Beograd, 2003), Das Buch vomFehlen(izborizknjigeesejaKnjiga o nedostajanju, Wieser Verlag, Wien, Austria, 2004, dvojezičnoizdanje, prevodnanemački: Goran Novaković), Kasni sat (izbor i prevod poezije Čarlsa Simića, Otkrovenje, Beograd, 2000), Ekaterini (roman, Filip Višnjić, Beograd, 2005), In tactum (poezija, Povelja, Kraljevo, 2005; nagradaĐuraJakšić, 2006), Uličarke (poezija, RAD, Beograd, 2007), Knjigautisaka (kratkieseji, Trećitrg, Beograd 2008), Ekaterini (Czarne, Poland, 2008, prevodnapoljski: Dorota JovankaĆirlić), Fabula rasa (priče, rad naknjizi je finansiraoKulturKontaktizBeča, samostalnoizdanjeautorke, 2008; pričaizoveknjige, „Bez straha od promene”, predstavljala je Srbiju u godišnjemzbornikuBest European Fiction za 2012, Dalkey Archive Press, Illinois, USA, prevodnaengleski: Will Firth), Ekaterini (Wieser Verlag, Klagenfurt, Austria, 2009, prevodnanemački: SilvijaHinzmann), Ulicznice (slowo/obrazterytoria, Gdansk, Poland, 2009, prevodnapoljski: Dorota JovankaĆirlić; ova knjiga je predstavljalaSrbiju 2010. naEvropskomfestivalupoezijePesnikslobodekoji organizuje grad Gdanjsk),Ekaterini(Дорога жизни, Санкт-Петербург,Россия,2011,prevod na ruski: Larisa Saveljeva), Šen (poezija, Mali Nemo, Pančevo, 2011), Fabula rasa (priče, Mali Nemo, Pančevo, 2012), Ekaterini(Istros Books, London, United Kingdom, 2013, prevodnaengleski: Will Firth), Tehnikadisanja(poezija, Povelja, Kraljevo, 2015), Auto (roman, Agora, Zrenjanin, Novi Sad, 2017), Moje drugo ti (odabrane pesme, Kontrast izdavaštvo, Beograd, 2019), Breathing Technique (Zephyre Press, Massachusetts, USA, 2020, odabrane pesme, dvojezično izdanje, prevod na engleski: Sibelan Forrester) i Krajnje pesme (poezija, Povelja, Kraljevo, 2020).