LISABON

tu neku muziku kad pustiš,
to je kao da zaroniš
i držiš dah.
svaki novi sekund
približava te mogućnosti
da izgubiš svest i
nikad više ne isplivaš.
ali ti svejedno ne odustaješ.
tu neku muziku kad slušaš,
kao da staneš na pola puta
uz jedno brdo,
kojim si krenuo do lažnog
zamka sa kog se vidi ceo grad.
staneš, ne jer si umoran,
već jer ti se vetar unosi
u lice, i tiho šapće,
znao sam da ćeš se vratiti.
a ti znaš da nikad pre
nisi ni bila.
pa uletiš u tramvaj pun
turista i sjuriš se u podnožje.
lakše se diše.
naći ću drugi vidikovac.
a da,
tu muziku puštate
na sopstvenu odgovornost.

IDITE KUĆI DECO

idite kući, deco,
pre ćete ojaditi
svoje sadašnje majke
nego usrećiti
svoju buduću decu.
idite kući, deco,
čuvajte ledja,
još nam je rmbati
u kapitalizmu.
idite kući deco,
to što se vidi,
to mu je samo jedna glava.
idite kući, deco,
dok neko od vas ne ojača,
ili dok ne dodje neko jači,
molite boga da bude dobar,
ako ništa, da ne bude gori.
idite kući deco,
nama treba uragan,
ovde je svako
kako vetar duva,
ovde od vetrova
samo smrdi.

MOJ GLAS

moj glas će uvek ići kroz sredinu,
gde je najtvrdje.
moj glas će uvek biti stabilan,
oštar kao laserski nož.
mnogi će vikati, dok ih ne izda snaga.
mnogi će ćutati dok im se
grlo ne skameni.
mnogi će pričati glasno i jasno,
ali jezikom koji niko ne razume.
mnogi će pričati toliko tiho
jer će ih gušiti knedla u grlu.
mnogi će se boriti za dah,
kamoli za glas.
moj glas će uvek biti stabilan,
jednolična mantra od koje
ti bridi kičma i pluća se pune
svežim vazduhom.
moj glas će uvek biti stabilan
kao granitni stub.
ako ne znaš gde bi i šta bi,
stani tu i drži se čvrsto.

Tijana Sladoje (Sarajevo, 1989) završila je master studije iz engleske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Poliglota u pokušaju, bavi se prevođenjem, pisanjem, putovanjima i hotelijerstvom. Objaviljivala je prevode i poeziju u domaćoj periodici. Živi u Beogradu, Novom Sadu i Sarajevu.