U PENTHAUSIMA STARI SE BRŽE

Za Alena i Aleša

Lokalni prosjak, sličan naratoru
Emisije How the Universe Works,
I večeras sedi pred crkvom,
Dva-tri novčića na njegovom dlanu ulog su
Onih što još veruju u večni život.

A deo je večnog života i naše
Drhtanje na mrazu u Vilnu,
Pred pabom gde pevaju litvanski mladići.
Nebo je izuzetno prazna reč, naročito
Pred Božić, kada su vatre zvezda tako hladne,

A kasirke zevaju iza okićenih izloga
Na periferiji Evrope. Vrhovi njihovih prstiju
Sabiraju gravitaciju tamne potrošačke strasti.
Pozno je i umorne su. Ali ono ne protiče svuda isto,
Govori nam o vremenu ono što već znamo

gospodin Frimen, sporije teče pri tlu.
U penthausima stari se brže.
Nebo je izuzetno prazna reč, ali litvanski
Mladići pevaju ovde na Zemlji, i mi znamo:
Ništa ne može biti izgubljeno.

Znamo i ne razumemo. I volimo slepi mraz uma
U koji lirika umače svoj slatki jezik.
Otvaraju se iza nas naši dani,
Kao hiljade prosjačkih dlanova, čekajući
Da u njima zvecne sitni profil imperatora.

Dejan Aleksić (1972), pesnik, dramski pisac, stvaralac književnih dela za decu, urednik. Svrstava se u red najistaknutijih srpskih književnih stvaralaca. Živi u Kraljevu gde radi kao urednik književnog časopisa Povelja, kao i izdavačke delatnosti kraljevačke biblioteke. Objavio je desetak knjiga pesama, nekoliko drama i preko dvadeset knjiga za decu. Za svoje stvaralaštvo dobio je brojne nagrade i priznanja kao što su ,,Brankova nagrada”, ,,Prosvetina nagrada”, nagrada ,,Matićev šal”, nagrada ,,Branko Miljković”, nagrada ,,Meša Selimović” nagrada ,,Politikin zabavnik” (dva puta), nagrada ,,Neven” (dva puta), Nagrada Sajma knjiga u Banjaluci – ,,Gomionica” (dva puta), Nagrada Radio Beograda (dva puta), ,,Nagrada Zmajevih dečjih igara za izuzetan stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu”, ,,Risto Ratković”, Srebrno Gašino pero (dva puta). Član je Srpskog književnog društva.