Zlo

pale se svetla
gase se svetla
u ovoj kutiji
žive mamurni ljudi

oni se ne bude
njih navijaju
i onda im se čini da imaju srce
srce je mehanizam koji govori
TIK TAK TIKA TIKA TAK

šta ako vam kažem da postoji
viktorijanska kućica za lutke
čiji su podovi od ljudskih zuba?

šta ako vam kažem
da je zlo vešto skriveno
na najočiglednijem mogućem mestu:
u duši svakog od nas

Rastanak

Ja sam je tamo pokopao
na toj mansardi
do koje su vodile uske
strme stepenice
što škripe pri svakom koraku.
Soba je bila mračna
jedini prozor okovan rešetkama.
Na stolu je ostao buket cveća
i polovina francuskog hleba
po kome se već bila nahvatala buđ.

njene su ruke bile od drveta
njena je kosa bila od slame

kada je za mene prestala da postoji
u ulici Maksima Gorkog
broj dvadeset i pet.

Letnja

skadarsko jezero ogleda se u musavom prozoru
u tmuši nestaju barke
kupački voz klopara ka moru
leto je u punom zaletu

sam si i u kosi ti se
legu svici
sunce je jedva okrznulo
tvoju belu kožu
jedino ti se crveni vrat.

Aleksandra Jovičić rođena je 13.05.1986. godine u Prištini, odrasla u Orahovcu. Diplomirala je na Odseku za opštu književnost i teoriju književnosti Univerziteta u Beogradu, masterirala na Departmanu za srpsku književnosti jezik Državnog univerziteta u Novom Pazaru. Objavljivala u regionalnim i inostranim zbornicima i književnim časopisima. Dobitnica nagrade Mak Dizdar mladom pjesniku za najbolju neobjavljenu zbirku pesama (Stolac 2017). Zbirka Lutanja objavljena je i promovisana u Stocu 2018. godine u okviru festivala Slovo Gorčina. Član uredništva elektronskog časopisa Libartes.