NIKO
 
U tvojoj sobi sumrak noktima
tiho nagriza stvari.
Koraci ispod prozora,
bez putokaza, nalaze prolaz
u nevidljivi život.
 
Dok vrtiš neposlušan uvojak kose,
na sličan način i svet se premotava.
Neko ponovo ulazi u tvoju dušu
s koferom punim isplakanih metafora.
Ljubav peče kao zeleni plamičci koprive.
 
Tihi trenuci caruju,
smeši se mesec nad gradom
i budno motri na omađijani svet.
Ti ne primećuješ to. Čitaš.
„Ah, kako očajanje u pesmi
može da prija“, kažeš.
 
Ja sam Niko.
I sve ti ovo govorim da upamtiš:
Moraš sama otkriti formulu koja poništava bol.
 
Oslušni vetrić u lišću pored prozora.
To sam ja.
Poslušaj tišinu dok između zidova raste noć.
Neko je u njoj i sluša tvoje disanje.

JA SAM TIŠINA
 
Život
ispunjen
nostalgijom
za životom.
Ljubav
ne prestaje
da krči put ka drugoj
ljubavi.
Na poslužavniku vremena,
sve je u svemu,
ništa ne živi samo za sebe.
Ja sam tišina i živim u drugima.
Morao sam da zaboravim ko sam,
svoje ime, jezik i svoju patnju.
Tvojim prstima dodirujem stvari.
Tvoj glas čujem na svakom mestu.
Ali ostajem nem kao
drveće na mesečini –
i u meni odzvanja nečija neopisiva radost.

Tomislav Marinković je rođen 1949. godine u Lipolistu kod Šapca. Knjige pesama: Dvojnik (1983), Izvesno vreme (1985), Stihovi (1991), Sumnja u ogledalu (1996), Škola trajanja (2003), Svet na koži (2007), Običan život (2011), Putovanja kroz blizine (izabrane pesme, 2013), Nevidljiva mesta (2015), Izdvojene tišine (izabrane pesme, 2016), Večito sada (2018). Nagrade za poeziju: Branko Miljković, Nagrada za najbolju knjigu na Sajmu knjiga u Šapcu, Zaplanjski Orfej, Miroslav Antić, Vasko Popa… Za ukupan pesnički doprinos dobio je Disovu nagradu (2016). Priredio je knjigu Pisac u vrtu, najlepše priče i pesme o biljkama i prijateljstvu (2016). Objavio je knjigu priča Putovanje u orahovoj ljusci (2017). Pesme su mu prevođene na engleski, ruski, španski, portugalski, japanski, mađarski, slovenački i makedonski jezik. Živi u Lipolistu.