Iz početka

a) Čaj za dvoje

Betonska postelja greje golubove,
Mesečina zaliva skupe hotele.
Ruke u džepu kaputa,
A kaput– tvrđava topline;
Hladno je u ovom zabačenom pabu.

Čaj za dvoje se puši,
Prijatni mirisi osvajaju vazduh.
Kamilica i šumsko voće –
Taj miris raspori nozdrve.

Daleko od zidova dvosobnog stana
Svetlost se rastače na sitne iskre.

Troše se konvencije.
Osmeh – naivno grešan,
Ko pogled šteneta.

Šolja čaja prazna,
I druga neispijena.

Pokloni prefinjenu laž,
Zapamti pogled,
Održi prividnu kontrolu pokreta.

Veče je, ipak, prijatno.
Nebo je vedro.
Možda se pahulje sjedine sa kosom.
Čelična konstrukcija svetli,
Vrh katedrale u daljini ćuti.

b) Povratak

Usmeri točkove ka poznatom putu.
Utopi godine u zidove dvosobnog stana.
Mrak rano pada na grad,
Zalazak sunca donosi studen.

(Dva telefona – zaboravi oba,
Nek nemušto svetle u toploj tišini.)

Kotrljaju se praznične kolone,
Smenjuju svetleće reklame,
Guste sirene, podnevni špic,
U kolima tiha klasika.

Pokidana psovka,
Crne podvezice na glatkoj belini.
Prijatan raspored ulica, pumpi
I znakova.

Jebiga, poznaješ sebe previše.
I nedovoljno.

Raspleti korak,
Ostavi dva mala anđela
U nogavicama grada.

Oblik lica se lako uvuče u jagodice,
Miris se prospe po mesu.

c) Rečita ćutnja

Ipak će biti da su svi pomalo u pravu.
A najviše ti.

Ispegla se sećanje,
Osveži pogled,
Začešlja kosa;
Pocepa se stvarnost.

Ako zaboraviš prošlost
Teško ćeš znati šta si sada.

Tragovi glume nestaju sa usana.
Pokreti su suviše poznati.

Šapat svile, ujed nostalgije.

Senke se uspinju uz zgrade.
Gomilaju se slova.
Oseća se podnošljiva neizvesnost.

Marko Poropatić rođen je 1984. godine u Beogradu. Završio je Pravni fakultet u Beogradu. Objavio je zbirke pesama: “Ispovesti” (2011) i “Iskre i Ponori” (2014). Zastupljen je u nekoliko antologija. Objavljuje u časopisima i zbornicima. Dobitnik je nagrade “Milutin Bojić” za 2019. godinu, iste godine bio je u najužem izboru za nagradu “Slaviša Nikolin Živković”.