Još samo jedna magla da spadne,
samo jedna smrt da se prevari,
trenutak, da se zavrti kompas
u čijoj se igli privlače košmari.
Još to, pa dišem na dlanu
i sanjam spokojno
ili sanjam vozove.
Još to, pa nalivam pehare
i pijem rumeno
ili meljem grozdove.
Takav preokret, zaogrnut jedrima
ko zlato u srži gromobrana,
oktobar u svetlucavom kestenovom plodu,
stići će me u smrti pčela u košnici
sa polenovim prahom na bedrima.
U svakoj žutoj čestici,
poleteloj neprospavanim noćima,
stanuje nikad doneta odluka
i njen odraz u mojim očima.
Takav preokret, neozbiljna mogućnost
da budem hodajući hologram
dok se vrti projektor svemira,
takav preokret, van sna nemogućnost
– pehar mu dižem, i med sa žaokom
na usne spuštam, da ga krvavim zubima
celivam,
pute moj svileni,
košmarom ušiveni,
niti moja, virtuoze
što spajaš kožu i koru,
spuštam u vodu ponudu u boci
i oblačim oblutak da zaplivam, moru.

Aleksandra Batinić rođena je 1993. godine u Smederevskoj Palanci. Diplomirala je na katedri za Srpsku književnost sa južnoslovnskim književnostima Filološkog fakulteta u Beogradu 2018. godine i trenutno je na master studijama, smer Srpska književnost. Poeziju piše i objavljuje od 2009. godine i dobitnica je nekolicine nagrada, uključujući i nagradu Milutin Bojić za neobjavljenu zbirku poezije. Objavila je zbirku Antikitera u izdanju Brankovog kola i Malo prisustvo u okviru nagrade Milutin Bojić, a poezija joj je objavljivana i u zbornicima Regionalnog centra za talente i časopisima Vesna, Književni magazin, Dometi, Kvartal, Skript, onlajn časopisima Hiperboreja, Libela, Kult, itd. Lektor je Književnog magazina Srpskog književnog društva. Bavi se i književnom kritikom.